Archive for posledice

Cigarete i trudnoća

Posted in Opasnosti pušenja with tags , , , , , , , on 10/06/2009 by Savetnik Alfa

Dokazano je da trudnice koje puše češće imaju komplikacije u trudnoći i pri porođaju, ozbiljne posledice kao što su spontani pobačaji, mrtvorođena deca, prevremeni porođaj, oštećenja posteljice i sindrom iznenadne smrti. Pušenje, takođe, utiče na reproduktivne funkcije jer smanjuje visinu estrogena što dovodi do rane menopauze i neplodnosti. Još nije utvrđeno da li pušenje kod muškaraca šteti njihovoj spermi i uzrokuje li na taj način pad nataliteta i višu stopu smrtnosti novorođenčadi. Iako je pušenje u trudnoći povezano sa malom porođajnom težinom (udvostručuje šanse da dođe do toga), prevremenim porođajem (uvećava šanse za 20%) i smrtnosti novorođenčadi (tri puta veća šansa), još uvek puši vrlo veliki broj trudnica. Danas u svetu puši oko 12% žena. Prema podacima WHO-a, u cigaretama uživa oko 15% žena u razvijenim zemljama i oko 8% u zemljama u razvoju. Ipak, prestane li žena pušiti do kraja prvog tromesečja, ima jednake šanse da rodi dete s malom porođajnom težinom kao i žena koja nikada nije pušila. Čak i odustajanje od cigarete u trećem tromesečju može pomoći da beba dobije na težini.

Pušenje utiče na bebu pre rođenja. Nikotin, ugljen-monoksid i druge supstance u duvanskom dimu prenose se na bebu kroz posteljicu. Poznato je da neke supstance koje se prenose kroz majčinu krv uzrokuju rak.

Nikotin ubrzava bebine otkucaje srca i disanje. Postoji jasna veza između količine cigareta popušenih u trudnoći i usporenog rasta fetusa. Bebe onih žena koje su u trudnoći pušile ili bile izložene pasivnom pušenju, u proseku su manja pri rođenju od beba majki nepušačica. Majke koje puše, rađaju decu oko 150 grama lakšu od dece nepušačica. Bebe koje pri rođenju teže manje od proseka, češće dobijaju infekcije i imaju druge zdravstvene probleme. Više od 18 % slučajeva iznenadne smrti novorođenčeta povezuje se s korištenjem duvanskih proizvoda. Trudnice bi trebale izbegavati zadimljene prostorije, jer čak i pasivno pušenje može uticati na nisku porođajnu težinu deteta.

Pušenje povećava rizik i od astme, rascepljenja usne kod bebe, deformacije stopala – a dokazan je i smanjen intelektualni potencijal. Trudnica pušenjem svoje nerođeno dete izlaže riziku abrupcije placente – što može dovesti do smrti ploda. Nikotin, takođe, sužava krvne sudove, tako da ometa protok hrane i kiseonika do bebe. Postoje čak i istraživanja koja dokazuju da se detetu povećava rizik od astme i leukemije. Deca pušača češće pate od astme i drugih respiratornih infekcija od dece nepušača. Veća je verovatnoća da će deca izložena duvanskom dimu kašljati noću, verovatno zbog stalnog udisanja duvanskog dima.

Novorođenčad može sporije da raste, a rizici od dečjih bolesti, invaliditeta i smrti su povećani. Čak i u kasnijem razvoju deca majki koje su pušile u trudnoći često su niža rastom od ostale dece i imaju više poteškoća s čitanjem, matematikom i sličnim veštinama. Dugoročno gledano, pušenje roditelja može kod dece uzrokovati slabije učenje, sporiji rast te promene u ponašanju.

Naravno, pušenje nije pozitivno niti u vreme dojenja, s obzirom da dete dobija nikotin preko mleka. Dobro je i zamoliti prijatelje koji vam dolaze u posetu da ne puše u blizini bebe. Ona ionako ima mala pluća, a dim joj samo može otežati disanje (osim što je i truje!). Bebe izložene duvanskom dimu imaju i veću mogućnost da pate od čestih infekcija uha.

Dobra vest jeste da je u trudnoći najlakše prestati s pušenjem, s obzirom da ovaj put odluka nije samo zbog sebe, a i mučnine koje prate prvo tromesečje mogu biti “pomagač” da Vam se zgadi cigareta. Nepušenje tokom trudnoće u znatnoj meri će pozitivno uticati na zdravlje žene i bebe, a smanjiće rizik od kasnijih zdravstvenih problema deteta.

Najčešća pitanja o cigaretama za vreme trudnoće

Posted in Opasnosti pušenja with tags , , , , , , , , on 10/06/2009 by Savetnik Alfa

Kako pušenje u trudnoći utiče na bebu?

Dim cigarete sadrži preko 4000 hemikalija, sadrže cijanid, olovo i čak 60 sastojaka koji izazivaju rak. Kada pušite u trudnoći, toksini iz duvana dospevaju u krvotok, koji je bebin jedini izvor kiseonika i hranljivih materija.

Manjak kiseonika koji beba dobija može da ima veliki uticaj na bebin rast i razvoj. Pušenje tokom trudnoće udvostručuje šansu da se beba rodi pre vremena ili sa manjom telesnom težinom.

Prevremeno rođena beba najčešće je teška između 1600 i 1900 grama, a neke bebe imaju znatno manju težinu. Koža joj je providna, mogu da se vide arterije i vene, a polne karakteristke obično nisu u potpunosti razvijene. Najčešće nedeljama, a neke bebe i mesecima ostaju u bolnici u inkubatoru.

“Šta da uradim da moja loša navika ne utiče na bebu?”

Što pre ostavite ružnu naviku to bolje za bebu. Idealno bi bilo da se sa pušenjem prestane pre začeća. Lakše ćete zatrudneti. Nećete se boriti sa ostavljanjem cigareta tokom trudnoće kada bi trebalo da razmišljate o raznim drugim stvarima, kao što su zdrava ishrana, vežbanje, i pripreme za porođaj.

Ali ukoliko još uvek pušite, a saznate da ste trudni, odmah počnite da razmišljate i ukoliko možete odmah i prekinite sa pušenjem. Ukoliko prestanete da pušite do 14 nedelje trudnoće, vrlo je verovatno da ćete roditi zdravo dete.

Pušenje par cigareta na dan je sigurnije nego pušenje cele pakle cigareta, ali nije ni velika razlika u štetnosti. Telo pušača je posebno osetljivo na prvu dozu nikotina koju dnevno unesemo, samim tim jedna ili dve cigarete će znatno skupiti krvne sudove.

Pušenje može da izazove da beba prestane da raste i da se razvija, međutim kada prestanete da pušite beba će početi da dobija dovoljnu količinu kiseonika da može normalno da se razvija. Već na sledećem ultrazvuku bi mogao da se vide pomak u veličini bebe.

Iako ste svesni da je pušenje štetno, najčešće je teško da se odreknete te navike.

Ostavljanje pušenja može da izazove različite emotivne reakcije, ukoliko imate problem sa ostavljanjem cigareta konsultujte se sa vašim lekarom za savet kako da ostavite pušenje, ili posetite neko savetovalište, potražite podršku od vašeg partnera jer veoma je bitno da vas partner podrži u vašoj odluci.

Koje je pravo rešenje da ostavim pušenje?

Trudnoća je najveća motivacija koju možete da imate da prestanete da pušite. Možda nećete uspeti da ostavite pušenje, ali treba da razmislite dvaput pre nego zapalite cigaretu i izložite bebu štetnim uticajima nikotina.

Postoji nekoliko metoda za ostavljanje pušenja:

Momentalno ostavljanje pušenja:

Kako funkcioniše: Jednostavno bacite sve cigarete i ne zapalite više nijednu.

Sigurnost: Nema dokaza da stres ostavljanja cigareta može da naškodi bebi. Možete osećati slabu vrtoglavicu prvih par nedelja, ali to neće štetiti ni vama ni bebi.

Ukoliko ste aktivni pušač i naglo prestanete sa pušenjem mogu se pojaviti simptomi kao što su razdražljivost, depresija, anksioznost, teškoće sa koncentracijom i uznemirenost, takođe se u prvih par nedelja javlja ogromna želja za cigaretom.

Postepeno prestajanje sa pušenjem:

Kako funkcioniše: Postepeno smanjujete broj cigareta koje popušite dok totalno ne prestanete da pušite.

Sigurnost: Ovaj metod je potpuno siguran – ukoliko prestanete dovoljno brzo. Ukoliko prestanete da pušite pre 14 nedelje trudnoće, pušenje neće naškoditi vašoj bebu. Ali, ukoliko i dalje nastavite da pušite, pa i ukoliko je to jedna do dve cigarete na dan, može doći do prestanka rasta bebe i do mnogih drugih komplikacija.

Na koji način se uspešno ostavlja pušenje?

Ostavljanje cigareta nije nimalo lako. Morate unapred isplanirati sve vaše postupke za sve izazove koji mogu da se dese. Najuspešnija ostavljanja su bila planiranjem datuma prestajanja sa pušenjem i objavljivanja prijateljima, rodbini, kolegama. Jednom kada uspostavite vreme kada ćete prestati, počinjete da razmišljate o tome kako ostaviti. Razmišljaje o tome koja metoda bi bila najbezbolnija za vas, ali i najsigurnija da ostavite pušenje.

Koji god način da odaberete morate da razmišljate od želji za pušenjem. Ta želja traje par minuta. Pronađite način da skrenete misli u trenutku kada imate želju da zapalite cigaretu.

Tražite podršku od vaših najbližih i ljudi oko vas

Ostavljanje cigareta je mnogo lakše kada imate podršku. Potražite savet od prijatelja, ukoliko znate nekoga ko je bivši pušač pitajte ga za savet kako je ostavio pušenje, ukoliko vaš suprug, rodbina, prijatelji puše u istoj prostoriji zamolite ih da ne puše pred vama. To važi ne samo za vreme odvikavanja, nego i za vreme trudnoće, a pogotovo kada rodite bebu.

Pričajte sa vašim lekarom

Bez obzira za koju metodu se opredelite trebalo bi da popričate sa lekarom da biste lakše ostavili pušenje. Konsultujte se oko toga da li smete da koristite neke druge metode kao što su flasteri, tablete, sprej, žvake. Nikako ne koristite nikakva pomoćna sredstva bez konsultacije sa lekarom!

Stalno podsećajte sebe da ostavljate pušenje

Ukoliko se ne osećate dovoljno motivisano da ostavite pušenje, imate problema sa odupiranjem prve želje da zapalite cigaretu. Pušači moraju da imaju dobar razlog za ostavljanje pušenja. Čitajte što više knjiga koje se bave trudnoćom, edukujte se čitajući razna iskustva majki koje su bile u istoj situaciji. Ne odustajte!!!

Imate plan, imate motivaciju, partner, rodbina, prijatelji vam pružaju podršku. Sada je sve na vama. Ukoliko izdržite da ne zapalite cigaretu dve nedelje, želja za nikotinom će vremenom polako da nestane.

Ukoliko padnete u iskušenje ceo proces se ponavlja i ponovo ćete prolaziti kroz isti proces odvikavanja. Ukoliko ponovo zapalite nemojte odustajati od ponovnog pokušaja da ostavite pušenje. Ukoliko ste odlučili da ostavite cigarete, a ipak ste zapalili jednu cigaru, to još ne znači da ste izgubili bitku, nastavite dalje i ne odustajte.

Veliki broj pušača ostavlja pušenje po par puta dok definitivno ne ostavi. Pokušajte da ne pušite nedelju dana i samim tim znajte da vaša beba nije bila izložena toksinima, osetićete razliku ukoliko ponovo zapalite cigaretu.

Ukoliko vam ništa drugo ne pomaže…

Ukoliko vam vaše zdravlje i zdravlje deteta nije dovojna motivacija, možda ćete se predomisliti ako izračunate šta sve možete da kupite za svoju bebu za te pare koje bi tokom trudnoće potrošili na cigarete.

Prosečna žena puši paklicu cigareta na dan. Za devet meseci se ispuši oko 270 paklica cigara. Za te pare koje bi dali za cigarete moguće je kupiti skoro celu bebi opremu, doduše najjeftiniju varijantu: kerevetac, dušek, posteljinu, kolica, nosiljku, ćebe, komodu i kadicu.

A ukoliko je i tata pušač i odluči se da da najbolju moguću podršku svojoj ženi, sigurno ćete moći od ušteđenog novca da kupite celu bebi opremu sa odelcima, pelenama, kremicama itd. I to kvalitetniju izradu. Vašoj bebi ipak će biti najlepši poklon dom bez nikotinskog dima.

Da li su “light” cigarete sigurnije u trudnoći?

To što light cigarete imaju manje katrana i nikotina ne znači da su manje štetne, one su isto štetne kao i cigarete sa većom količinom nikotina. Kada osoba puši slabije cigarete ona automatski prilagođava tehniku pušenja.

Mahinalno povlače veću količinu dima i češće uvlače dim, kao i pritiskanjem filtera pojačava jačinu dima, i time dobija potpuniji dozu karbon monoksida, katrana, i sve ostale otrove koje štete zdravlju i utiču na trudnoću.

Time što prelazite na slabije cigarete niste rešili problem štetnosti. Jedini način da sačuvate zdravlje vas i vaše bebe je da prestanete da pušite, i to što pre to bolje.

Koliko stvarno treba vremena da bi se odvikli od navike pušenja?

Neki pušači konstantno prestaju i ponovo počinju da puše, i to prerasta u dugoročan proces ostavljanja pušenja. Ali trudnice pušači imaju veću motivaciju da prestanu da puše – odnosno motivaciju da prekinu krug pokušavanja.

Potrebno je da prođe dosta vremena da bi se stvarno odvikli od navike pušenja. Onog momenta kada vaše telo oseti nedostatak nikotina – uglavnom posle tri dana – osećaj polako nestaje.

Osećaćete se nervozno, umorno i neraspoloženo oko dve do tri nedelje nakon ostavljanja pušenja. Ukoliko ste bili veoma aktivni pušač taj period odvikavanja neće duže trajati, ali će biti intrenzivniji osećaj.

Mesecima posle ostavljanja pušenja vaše telo prihvata život bez nikotina, ali vaše misli i dalje mogu biti usmerene na želju za cigaretom.

Zavisnost od cigareta je toliko velika da jedan broj žena kada se beba rodi odmah nastavlja sa pušenjem. Čak i posle dužeg vremena bez cigareta neke osobe i dalje sebe smatraju za pušača. Tako da ćete znati da ste definitivno ostaviliu pušenje kada sebe budete smatrali za nepušača.

Što pre preuzmete kontrolu nad željom da zapalite i motivacijom da ostavite pušenje to ćete brže i prestati.

Koliko dodatnih kilograma ću dobiti kada prestanem da pušim?

Generalno pravilo da pušači mogu da očekuju da će dobiti oko 5 kg kada prestanu da puše. Delom zato što u momentima kada bi zapalili cigaretu kompenzuju je sa kaloričnom hranom, a delom zato što nikotim ubrzava metabolizam. Međutim ne postoje tačni podaci o tome koliko ostavljanje pušenja utiče na dobijanje na težini. Neki se ugoje više, neki ne dobiju ni kilogram.

Ukoliko dobijete previše kilograma obratite se vašem lekaru. Možda morate više da vežbate i da se krećete bar deset minuta dnevno, da idete u dužu šetnju.

Grickalice sa puno kalorija nisu rešenje za zamenu kada imate potrebu za cigaretom, pokušajte sa ih zamenite sa celerom, šargarepom ili nekim svežim povrćem ili voćem. Popijte čašu vode kada osećate potrebu za duvanom – pomaže.

Trudna sam. Šta da uradim da i moj partner prestane da puši?

Pasivno pušenje šteti i trudnici i bebi. Udisanje velike količine dima pasivno, može da bude opasnije nego aktivno pušenje, iz razloga što kada pasivno udišete dim on ne prolazi kroz filter.

Ukoliko žena želi da prestane da puši, a njen partner puši i oseti se na duvan, to može negativno da utiče na odluku o ostavljanju pušenja.

Nekada je teže da partner ostavi pušenje nego vi sami. Veoma je bitno da znate da li vaš partner stvarno želi da ostavi pušenje. Slobodno ga pitajte: “Da li stvarno želiš da prestaneš, i da li si spreman?”.

Ukoliko partner nije spreman da ostavi pušenje nemojte ga forsirati, ali mu postavite par uslova. Prvo je potrebno da mu objasnite kako je pasivno pušenje štetno za vas i vašu bebu i zamolite ga da puši napolju ili u drugoj prostoriji. Posle nekog vremena pušenja napolju vrlo je moguće da će promeniti svoju odluku.

Takođe, veoma je bitno da svima koji vam dođu u posetu isto tako naglasite da je bitno da ne puše u prostoriji, a ukoliko idete kod nekog u posetu ko je pušač objasnite mu da ste trudni i zamolite ga da ne pali cigaretu u vašem prisustvu. Isto tako uradite i na poslu ili drugim mestima gde provodite vreme.

Ukoliko vaš partner odluči da prestane da puši, pružite mu potpunu podršku. Podržite ga u tome da postavi datum za ostavljanje. Osmislite plan kako ćete zameniti želju za cigaretom, koje ćete metode koristiti za ostavljanje.

Ukoliko ne mogu da prestanem da pušim u trudnoći, da li postoji način da manje šteti bebi?

Ukoliko ste trudni i pušač postoji samo jedan način da zaštitite vašu bebu – pušite manje. Iako jedna ili dve cigarete dnevno mogu da izazovu rizik od prevremenog porođaja, ili neke druge komplikacije, ali par cigareta dnevno su svakako manje štetne nego cela pakla cigareta.

Ukoliko ste već odlučili da prestanete nemojte da ostanete na dve cigarete dnevno, pokušajte da potpuno prestanete. Da bi zaista zaštitili vašu bebu trebalo bi da broj cigareta svedete na nulu. Nije važno koliko puta ste pokušavali da ostavite cigarete ranije, važno je da i dalje pokušavate.

Ukoliko nastavite da pušite tokom trudnoće, obavezno to recite vašem lekaru, da bi mogao da se fokusira na razvoj i rast bebe. Doktor takođe može da vam pomogne da potpuno ostavite cigarete.

Napomena: Istraživanja su pokazala da žene koje puše tokom trudnoće imaju nedostatak nekoliko hranljivih materija – tu spadaju beta karoten, vitamin B6, vitamin B12 i vitamin C.

Šta ako ponovo počnem da pušim posle porođaja?

Ukoliko ste tokom trudnoće izdržali i niste pušili, te tako čuvali zdravlje vašeg deteteta, nemojte se vratiti staroj lošoj navici. Opasnost po zdravlje deteta nije prošla sa porođajem.

Treba da znate da pušenje, pa čak i pasivno, utiče na smanjenje kvaliteta majčinog mleka, tako će vaša beba dobijati manje hranjivih materija nego što bi trebalo. A pošto bi vaša beba trebalo prvih šest meseci da se hrani isključivo vašim mlekom, to zaista nije zanemarljiva činjenica.

Ukoliko nije moguće da se odreknete ovog poroka, nikako nemojte pušiti u prostoriji gde vam je beba.

Pasivno pušenje kod malog deteta može da poveća rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta, oboljenja disajnih puteva (prehlada, grip, bronhitis, astma) kao i infekcije uva za vreme prve godine života. Isto tako povećava rizik od oštećenja funkcije pluća i smanjenje plućnog kapaciteta. Deca pušača su češće bolesna i njihove bolesti traju duže.

Najgore je što deca pušača najčešće i sami postanu pušači. Zato prekid pušenja ne samo da štiti vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe, nego će smanjiti šansu da vaše dete kasnije postane pušač.

Izvor: lungusa.org

Nikotin

Posted in Sastav cigarete with tags , , , , , , on 02/06/2009 by Savetnik Alfa

Šta je nikotin?

Nikotin je jedna od najtežih droga koje izazivaju zavisnost. Pušenje cigareta je jedan od najpopularnijih metoda uzimanja nikotina od početka 20 veka.
Nikotin, jedan od preko 4000 hemikalija pronadjenih u dimu duvanskih proizvoda kao što su cigarete, cigare i lule, je osnovni sastojak duvana koji deluje direktno na ljudski mozak. Bezdimni duvanski proizvodi kao što su burmut i duvan za žvakanje takodje sadrže mnoge otrove koji imaju visok nivo toksičnosti kao i sam nikotin. Nikotin prepoznatljiv kao jedan od najupotrebljavanijih droga koje izazivaju zavisnost, je u prirodnom stanju bezbojna tečnost koja se pretvara u braon boju kada se zapali i pretpoznatljivi miris duvana dobija kada se izloži uticaju vazduha. Postoje mnoge vrste duvanskih biljaka, ove biljke služe kao glavni izvor duvanskih proizvoda danas. S obzirom da je nikotin identifikovan ranih 1800 godina, neprekidno je proučavan i pokazao je da ima veliki broj komplikovanih i ponekad nepredvidivih efekata na ljudski mozak i organizam.
Pušenje ciagrete je prevladavajući oblik zavisnosti od nikotina. Mnoge marke cigareta sadrže oko 10 mg ili više nikotina. Kroz udisanje duvanskog dima prosečan pušač konzumira od 1-2 mg nikotina po cigareti.
Nikotin se apsorbuje kroz kožu, sluzokožu unutar usne šuljine i nosa inhaliranjem dima u pluća. Zavisno od toga kako se duvan uzima, nikotin može dostići visok nivo zastupljenosti u krvotoku i mozgu. Pušenje cigareta npr. rezultuje ubrzanom distribucijom nikotina u telu, stižući do mozga u roku od 10sec nakon povlačenja duvankog dima. Osobe koje puše cigare i lulu, sa druge strane, u principu ne uvlače dim u pluća, tako da je nikotin apsorbovan sporije kroz membrane sluzokože u njihovim ustima. Nikotin iz bezdimnih proizvoda se takodje aposorbuje kroz sluzokožu.

Da li nikotin izaziva zavisnost?

Da, nikotin je opojna droga. Mnogi pušači duvan koriste redovno zbogtoga što su postali zavisni od nikotina. Zavisnost se karakteriše neodoljivom željom za duvanom i njegovom upotrebom, uprkos svesnosti o njegovom štetnom dejstvu. Poznato je da većina pušača doživljava duvan kao umirujući. I pored toga oni izražavaju želju da smanje količinu cigareta ili da prestanu sa pušenjem, i da skoro 35 miliona njih čine izuzetne napore da odustanu od pušenja. Nažalost manje od 7% pušača koji pokušaju da ostave duvan uspeju u svojoj nameri samo na godinu dana pa se vraćaju ponovnom konzumiranju duvana.
Drugi faktori koji treba da se uzmu u obzir pored zavisnosti od nikotina uključuju laku dostupnost duvanskih proizvoda, reklamiranju i zastupljenosti na tržištu. Ovi faktori u kombinaciji sa zavisnošću od nikotina često služe kao inicijator za početak konzumiranja i duvana i kasnije stvaranju zavisnosti od istog.
Poslednja istraživanja su pokazala kako nikotin deluje na ljudski mozak što se samim time odražava i na ponašanje pušača. Od primarnog značaja su saznanja da nikotin aktivira moždane ćelije koje regulišu osećaj zadovoljstva. Glavni sastojak mozga koji učestvuje u posredovanju želje za konzumiranjem droga jeste dopamin. Istraživanja su pokazala da nikotin povećava nivo dopamina u mozgu. Pušenje cigareta stvara ubrzanu distribuciju nikotina u mozgu čije dejstvo na mozak započinje 10sec nakon udaha duvanskog dima. Akutni efekti nikotina se razlažu za nekoliko minuta, navodeći pušača da nastavi sa konzumiranjem duvana tokom dana kako bi održao smirujući efekat droge i sprečio odustajanje od pušenja.
Ono što ljudi često ne shvataju jeste da su cigarete veoma efektne i savršen sistem koji izaziva zavisnost i koji deluje veoma brzo na ljudski organizam. Udisanjem dima pušač veoma brzo dovodi nikotin do mozga. Prosečan pušač će za pet minuta koliko je u proseku potrebno da se popuši jedna cigareta uvući dim u pluća oko 10 puta. Što znači da osoba koja puši oko 30 cigareta dnevno udahne dim oko 300 puta i isto toliko puta u mozak dovodi nikotin.
Naučna istraživanja su počela da ukazuju na to da nikotin nije jedina psihoaktivna supstanca u duvanu. Koristeći naprednu tehnologiju za ispitivanje nervnog sistema naučnici mogu da vide dramatične efekte duvanskog dima na mozak

Kako se ogleda uticaj nikotina?

Nikotin deluje i kao stimulans i kao sedativ. Odmah nakon izlaganja nikotinu dolazi do “udara” koji prouzrokuje droga koja stimuliše nadbubrežnu žlezdu i koji rezultira izbacivanjem adrenalina. Juriš adrenalina stimuliše organizam i dovodi do naglog oslobadjanja glukoze kao i povećanja krvnog pritiska, ubrzanog disanja i ubrzanog rada srca. Nikotin takodje potiskuje insulin koji izlazi iz pankreasa, što znači da su pušači pomalo hiperglikemični. Znači da nikotin indirektno prouzrokuje opuštanje dopamina u delovima mozga koji kontrolišu osećaje zadovoljstva i motivacije. Ova reakcija je slična onima koje vidjamo kod ostalih težih droga kao što su kokain i heroin.

Šta se dešava kada se nikotin uzima duži vremenski period?

Konstantno konzumiranje nikotina rezultuje zavisnošću. Istraživači su tek počeli da dokumentuju sve neurološke promene do kojih dolazi usled zavisnosti od nikotina.
Nikotin se apsorbuje veoma brzo, nestajući iz tela za nekoliko sati. Stoga mnogi pušači izjavljuju da je prva cigareta koju popuše u toku dana najjača i najbolja. Što dan odmiče tolerancija raste i sve dalje cigarete imaju manji efekat na organizam.
Prestanak pušenja je praćeno sindromom odvikavanja od pušenja koji može da potraje mesec i više dana, to uključuje simptome koji brzo mogu dovesti čoveka do ponovne neodoljive želje za duvanom. Simptomi odvikavanja od pušenja uključuju teško podnošljiva stanja, žudnju za duvanom, kognitivan i stalan poremećaj sna i povećan apetit koji započinje nekoliko sati nakon poslednje popušene ciagrete. Simptomi doživljavaju vrhunac prvih dana i postepeno opadaju u roku od nekoliko sedmica. Kod nekih ljudi navedeni simptomi mogu da potraju i mesecima i duže.
Važna ali slabo shvaćena komponenta odvikavanja od nikotina jeste žudnja i neutoljiva želja za nikotinom koja je opisana kao glavna prepreka za uspešno odvikavanje od pušenja. Jaka želja za duvanom može biti prisutna 6 meseci i duže. Dok je postupak odvikavanja od pušenja povezano sa farmakološkim efektom nikotina, mnogi bihejvioralni faktori mogu takodje da utiču na jačinu simptoma odvikavanja. Za neke ljude osećaj, miris, simbol cigarete i pogled na osobu koja pali cigaretu i uvlači dim vraća sećanje na neke prijatne efekte pušenja i mogu loše uticati na odluku na odvikavanje od pušenja. Dok gume za žvakanje sa dodatkom nikotina i flasteri mogu ublažiti farmakološke aspekte odvikavanja od pušenja.

Koje su medicinske posledice konzumiranja nikotina?

Medicinske posledice izlaganja nikotinu zavise od samog dejstva nikotina i načina na koji se on konzumira. Najštetniji efekat zavisnosti od nikotina se dobija konzumiranjem duvana koji je uzrok 1/3 svih oblika malignih oboljenja. Prvi na listi malignih oboljena prouzrokovanih konzumiranjem duvana jeste rak pluća – ubica broj jedan muškog i ženskog dela svetske populacije. Pušenje cigareta je povezano sa oko 90% svih slučajeva oboljenja od raka pluća.
Pored raka pluća, pušenje izaziva plućna oboljenja kao što su hronični bronhitis i emfizem, kao i brojne simptome astme kod odraslih osoba i dece. Pušenje se takodje povezuje sa rakom usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka, stomaka, pankreasa, debelog creva, bubrega, mokraćnih kanala i bešike. Statistički podaci o smrtnosti od raka su dvostruko veći medju pušačima nego nepušačima.
Kao dodatak mogućnosti da izazove rak, veza izmedju pušenja cigareta i oboljenja krvnih sudova je prvi put primećena 1940 godine. Od tada je zabeležno da pušenje povećava rizik od srčanih oboljenja, uključujući infarkt, srčani napad, vaskularna oboljenja i aneurizmu. Potvrdjeno je da skoro jednu petinu smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja prouzrokuje pušenje.
Žene pušači ranije ulaze u menopauzu. Ako žena puši cigarete i istovremeno uzima oralne kontraceptive, više je sklona kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima od žena nepušača.
Trudne žene koje puše cigarete povećavaju rizik od prevremenog porodjaja ili radjanja dece sa malom težinom. Deca žena koje su pušile u trudnoći imaju povećan rizik od razvoja raznih teških oboljenja.

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.