Nikotin

Šta je nikotin?

Nikotin je jedna od najtežih droga koje izazivaju zavisnost. Pušenje cigareta je jedan od najpopularnijih metoda uzimanja nikotina od početka 20 veka.
Nikotin, jedan od preko 4000 hemikalija pronadjenih u dimu duvanskih proizvoda kao što su cigarete, cigare i lule, je osnovni sastojak duvana koji deluje direktno na ljudski mozak. Bezdimni duvanski proizvodi kao što su burmut i duvan za žvakanje takodje sadrže mnoge otrove koji imaju visok nivo toksičnosti kao i sam nikotin. Nikotin prepoznatljiv kao jedan od najupotrebljavanijih droga koje izazivaju zavisnost, je u prirodnom stanju bezbojna tečnost koja se pretvara u braon boju kada se zapali i pretpoznatljivi miris duvana dobija kada se izloži uticaju vazduha. Postoje mnoge vrste duvanskih biljaka, ove biljke služe kao glavni izvor duvanskih proizvoda danas. S obzirom da je nikotin identifikovan ranih 1800 godina, neprekidno je proučavan i pokazao je da ima veliki broj komplikovanih i ponekad nepredvidivih efekata na ljudski mozak i organizam.
Pušenje ciagrete je prevladavajući oblik zavisnosti od nikotina. Mnoge marke cigareta sadrže oko 10 mg ili više nikotina. Kroz udisanje duvanskog dima prosečan pušač konzumira od 1-2 mg nikotina po cigareti.
Nikotin se apsorbuje kroz kožu, sluzokožu unutar usne šuljine i nosa inhaliranjem dima u pluća. Zavisno od toga kako se duvan uzima, nikotin može dostići visok nivo zastupljenosti u krvotoku i mozgu. Pušenje cigareta npr. rezultuje ubrzanom distribucijom nikotina u telu, stižući do mozga u roku od 10sec nakon povlačenja duvankog dima. Osobe koje puše cigare i lulu, sa druge strane, u principu ne uvlače dim u pluća, tako da je nikotin apsorbovan sporije kroz membrane sluzokože u njihovim ustima. Nikotin iz bezdimnih proizvoda se takodje aposorbuje kroz sluzokožu.

Da li nikotin izaziva zavisnost?

Da, nikotin je opojna droga. Mnogi pušači duvan koriste redovno zbogtoga što su postali zavisni od nikotina. Zavisnost se karakteriše neodoljivom željom za duvanom i njegovom upotrebom, uprkos svesnosti o njegovom štetnom dejstvu. Poznato je da većina pušača doživljava duvan kao umirujući. I pored toga oni izražavaju želju da smanje količinu cigareta ili da prestanu sa pušenjem, i da skoro 35 miliona njih čine izuzetne napore da odustanu od pušenja. Nažalost manje od 7% pušača koji pokušaju da ostave duvan uspeju u svojoj nameri samo na godinu dana pa se vraćaju ponovnom konzumiranju duvana.
Drugi faktori koji treba da se uzmu u obzir pored zavisnosti od nikotina uključuju laku dostupnost duvanskih proizvoda, reklamiranju i zastupljenosti na tržištu. Ovi faktori u kombinaciji sa zavisnošću od nikotina često služe kao inicijator za početak konzumiranja i duvana i kasnije stvaranju zavisnosti od istog.
Poslednja istraživanja su pokazala kako nikotin deluje na ljudski mozak što se samim time odražava i na ponašanje pušača. Od primarnog značaja su saznanja da nikotin aktivira moždane ćelije koje regulišu osećaj zadovoljstva. Glavni sastojak mozga koji učestvuje u posredovanju želje za konzumiranjem droga jeste dopamin. Istraživanja su pokazala da nikotin povećava nivo dopamina u mozgu. Pušenje cigareta stvara ubrzanu distribuciju nikotina u mozgu čije dejstvo na mozak započinje 10sec nakon udaha duvanskog dima. Akutni efekti nikotina se razlažu za nekoliko minuta, navodeći pušača da nastavi sa konzumiranjem duvana tokom dana kako bi održao smirujući efekat droge i sprečio odustajanje od pušenja.
Ono što ljudi često ne shvataju jeste da su cigarete veoma efektne i savršen sistem koji izaziva zavisnost i koji deluje veoma brzo na ljudski organizam. Udisanjem dima pušač veoma brzo dovodi nikotin do mozga. Prosečan pušač će za pet minuta koliko je u proseku potrebno da se popuši jedna cigareta uvući dim u pluća oko 10 puta. Što znači da osoba koja puši oko 30 cigareta dnevno udahne dim oko 300 puta i isto toliko puta u mozak dovodi nikotin.
Naučna istraživanja su počela da ukazuju na to da nikotin nije jedina psihoaktivna supstanca u duvanu. Koristeći naprednu tehnologiju za ispitivanje nervnog sistema naučnici mogu da vide dramatične efekte duvanskog dima na mozak

Kako se ogleda uticaj nikotina?

Nikotin deluje i kao stimulans i kao sedativ. Odmah nakon izlaganja nikotinu dolazi do “udara” koji prouzrokuje droga koja stimuliše nadbubrežnu žlezdu i koji rezultira izbacivanjem adrenalina. Juriš adrenalina stimuliše organizam i dovodi do naglog oslobadjanja glukoze kao i povećanja krvnog pritiska, ubrzanog disanja i ubrzanog rada srca. Nikotin takodje potiskuje insulin koji izlazi iz pankreasa, što znači da su pušači pomalo hiperglikemični. Znači da nikotin indirektno prouzrokuje opuštanje dopamina u delovima mozga koji kontrolišu osećaje zadovoljstva i motivacije. Ova reakcija je slična onima koje vidjamo kod ostalih težih droga kao što su kokain i heroin.

Šta se dešava kada se nikotin uzima duži vremenski period?

Konstantno konzumiranje nikotina rezultuje zavisnošću. Istraživači su tek počeli da dokumentuju sve neurološke promene do kojih dolazi usled zavisnosti od nikotina.
Nikotin se apsorbuje veoma brzo, nestajući iz tela za nekoliko sati. Stoga mnogi pušači izjavljuju da je prva cigareta koju popuše u toku dana najjača i najbolja. Što dan odmiče tolerancija raste i sve dalje cigarete imaju manji efekat na organizam.
Prestanak pušenja je praćeno sindromom odvikavanja od pušenja koji može da potraje mesec i više dana, to uključuje simptome koji brzo mogu dovesti čoveka do ponovne neodoljive želje za duvanom. Simptomi odvikavanja od pušenja uključuju teško podnošljiva stanja, žudnju za duvanom, kognitivan i stalan poremećaj sna i povećan apetit koji započinje nekoliko sati nakon poslednje popušene ciagrete. Simptomi doživljavaju vrhunac prvih dana i postepeno opadaju u roku od nekoliko sedmica. Kod nekih ljudi navedeni simptomi mogu da potraju i mesecima i duže.
Važna ali slabo shvaćena komponenta odvikavanja od nikotina jeste žudnja i neutoljiva želja za nikotinom koja je opisana kao glavna prepreka za uspešno odvikavanje od pušenja. Jaka želja za duvanom može biti prisutna 6 meseci i duže. Dok je postupak odvikavanja od pušenja povezano sa farmakološkim efektom nikotina, mnogi bihejvioralni faktori mogu takodje da utiču na jačinu simptoma odvikavanja. Za neke ljude osećaj, miris, simbol cigarete i pogled na osobu koja pali cigaretu i uvlači dim vraća sećanje na neke prijatne efekte pušenja i mogu loše uticati na odluku na odvikavanje od pušenja. Dok gume za žvakanje sa dodatkom nikotina i flasteri mogu ublažiti farmakološke aspekte odvikavanja od pušenja.

Koje su medicinske posledice konzumiranja nikotina?

Medicinske posledice izlaganja nikotinu zavise od samog dejstva nikotina i načina na koji se on konzumira. Najštetniji efekat zavisnosti od nikotina se dobija konzumiranjem duvana koji je uzrok 1/3 svih oblika malignih oboljenja. Prvi na listi malignih oboljena prouzrokovanih konzumiranjem duvana jeste rak pluća – ubica broj jedan muškog i ženskog dela svetske populacije. Pušenje cigareta je povezano sa oko 90% svih slučajeva oboljenja od raka pluća.
Pored raka pluća, pušenje izaziva plućna oboljenja kao što su hronični bronhitis i emfizem, kao i brojne simptome astme kod odraslih osoba i dece. Pušenje se takodje povezuje sa rakom usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka, stomaka, pankreasa, debelog creva, bubrega, mokraćnih kanala i bešike. Statistički podaci o smrtnosti od raka su dvostruko veći medju pušačima nego nepušačima.
Kao dodatak mogućnosti da izazove rak, veza izmedju pušenja cigareta i oboljenja krvnih sudova je prvi put primećena 1940 godine. Od tada je zabeležno da pušenje povećava rizik od srčanih oboljenja, uključujući infarkt, srčani napad, vaskularna oboljenja i aneurizmu. Potvrdjeno je da skoro jednu petinu smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja prouzrokuje pušenje.
Žene pušači ranije ulaze u menopauzu. Ako žena puši cigarete i istovremeno uzima oralne kontraceptive, više je sklona kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima od žena nepušača.
Trudne žene koje puše cigarete povećavaju rizik od prevremenog porodjaja ili radjanja dece sa malom težinom. Deca žena koje su pušile u trudnoći imaju povećan rizik od razvoja raznih teških oboljenja.

8 Responses to “Nikotin”

  1. probao sam sa 8 godina. to je bilo daaaavno! sada sam mnogo vishe stariji! nemojte uzimati cigarete, to je stetno!! KADA SAM PROCITAO STA JE U CIGARETAMA, ZAPLAKAO SAM. JER LJUDI NISU SVESNI STA ULAZI U NJIHOV ORGANIZAM!!!! BOLJE JE POPITI DVE FLASE PIVA NA DAN NEGO TOLIKO PAKOVANJA ILI OKO 10 CIGARETA! POZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ SVIM NEPUSACIMA!!!!!!!!!

  2. POSLUSAJTE ME !

  3. Jelena Says:

    @SSSSS reklamira pivo, ne slušajte ga! hahahaha
    Da mogu u svom žovotu promijeniti samo jednu stvar to bi bilo pušenje. Žao mi je što sam počela da se trujem sa 15 godina i što sada u 23-oj imam ogroman problem, osjećam se kao i svaki drugi ovisnik ali NE ODUSTAJEM, svjesna sam da je teška borba (bar za mene) jer sam pokušavala mnogo puta. Najvažnija su prva 3 dana, budite uporni!

  4. sasa Says:

    Od prilike sve navedeno sam znao i ranije ali nikako da prestanem sa pushenjem,a onda sam probao elektronsku cigaretu (e-cig)…..i mogu da kazem da sam prezadovoljan. Ne kazem da je 100% pun pogodak ali daleko BOLJE nego shto je bilo….analognu cigaretu ne mogu da smislim jer mi sada smrdi,ne shkripi mi u plucima i mogu da dishem punim plucima….a ipak pushim🙂 od pochetka 2011 sam pocheo sa e-cig i od tada sam zapalio mozda 7-8 analogne cigarete i to vishe iz zezanja nego shto sam imao potrebu. Rezime svega: Zdravije pushenje to je sigurno(unosite iskljuchivo nikotin a ne i sve ostalo shto ima u klasichnoj cigareti a ima mnogo,mnogo toga shto je extra shtetno),chistije i bez neprijatnih mirisa i na kraj shto je po meni najmanje bitno ali je bitno,mnogo jeftinije. Moja preporuka svima koji zele da pushe a da ipak ne ugroze bitno zdravlje sebi i drugima🙂

  5. Electronic Cigarette – The E Cigarette – E cig cigarette…

    […]Nikotin « Kako najlakše ostaviti pušenje[…]…

    • SOFIJA Says:

      Sofija
      Bila sam pusac svega 3 godine,i za te tri godine popusila sam wise cigareta nego 10/ogodisnji pusac.Ovo mi je 7-mi pokusaj i konacno sam uspela sam da ix ostavim!Svima bih preporucila evo iz kojix razloga: ujutru kad ustanes nemas bolove u grudnom kosu kad se rastezes….nezagadjujes okolinu,smanjujes rizik oboljenja od mnogih bolesti i LAKSE DISES!!…Nije lako u pocetku al wremen je swe lakse i lakse samo netreba misliti na to i bez onoga PALICU JEDNU DNEVNO,UZ KAFU,KAD IZADJEM!!NIKAKO AKO STVARNO ZELITE PRESTATI!! SRECNO

  6. veki Says:

    ma nema sanse da ostavim nikotin se uvukao u mene. pusi mi se cesto.uvvuce se nervoza onda samo jedem , ako ne pripalim.pusim dosta.posasavila sam ode nrvoze da nije duvana ne znam sta bih.cigareta je uvek tu da smiri.oni prvi dimovi su najaci.a rano sam i pocela, jedva sam cekala da moji negde odu da palim,prijala mi je od pocetka

  7. lelka Says:

    ja pusim od nervoze 3do 5 na dan da smirim zivce. pocela sam skoro od nervoze na poslu,,

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: